Starateljstvo predstavlja pravni institut kojim se štite prava i interesi dece i odraslih lica koja nisu sposobna da samostalno ostvaruju svoja prava.
U kontekstu zaštite dece u Srbiji, starateljstvo ima poseban značaj, jer se odnosi na brigu o maloletnim licima bez roditeljskog staranja ili sa ograničenim roditeljskim pravima.
Starateljstvo se uređuje u skladu sa Porodičnim zakonom Republike Srbije, kojim se definišu prava i obaveze staratelja, način imenovanja, kao i nadzor nad radom staratelja.
Ukratko
- Starateljstvo je oblik pravne zaštite deteta bez roditeljskog staranja.
- Staratelj ima zakonske obaveze u vezi sa zaštitom ličnosti, imovine i prava deteta.
- Nadležni organ starateljstva je Centar za socijalni rad.
- Staratelj postupa u interesu deteta, uz nadzor i odobrenje centra.
- Poseban značaj imaju inkluzivne mere za decu sa smetnjama u razvoju.
Pravni osnov starateljstva u Srbiji
Prema članu 125–150 Porodičnog zakona, starateljstvo se ustanovljava kada je dete bez roditeljskog staranja ili kada roditelji nisu sposobni da se brinu o detetu.
Staratelja imenuje Centar za socijalni rad, koji sprovodi nadzor i prati ispunjavanje obaveza staratelja.
Staratelj ima zakonsku obavezu da:
- zastupa dete u pravnim poslovima,
- vodi brigu o imovinskim i ličnim pravima deteta,
- odlučuje o obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti deteta,
- osigurava odgovarajuće uslove za život, razvoj i vaspitanje.
Sve odluke staratelja koje se tiču imovine ili važnijih životnih pitanja deteta moraju biti prethodno odobrene od strane nadležnog centra.
Prava i odgovornosti staratelja
Uloga staratelja je da postupa u najboljem interesu deteta, uz stalnu saradnju sa institucijama.
Staratelj nije zakonski roditelj, ali preuzima sve ključne funkcije u domenu svakodnevne brige i pravne zaštite deteta.
Obaveze staratelja uključuju:
- obezbeđivanje adekvatnog smeštaja i higijenskih uslova,
- praćenje obrazovnog i psihosocijalnog razvoja deteta,
- uključivanje deteta u društveni život i pristup inkluzivnim sadržajima,
- vođenje računa o pravima deteta garantovanim Konvencijom UN o pravima deteta.
Centar za socijalni rad ima pravo da redovno proverava način izvršavanja starateljskih dužnosti i može razrešiti staratelja ako postupa protivno interesima deteta.
Poseban fokus: deca sa smetnjama u razvoju
Porodični zakon i međunarodne konvencije obavezuju na poseban tretman dece sa smetnjama u razvoju.
Staratelji su dužni da se zalažu za ravnopravan pristup obrazovanju, zdravstvenim i socijalnim uslugama za ovu grupu dece.
U saradnji sa stručnim službama, staratelj treba da:
- osigura odgovarajuće terapije i specijalizovano obrazovanje,
- bude uključen u multidisciplinarni tim,
- učestvuje u donošenju individualnog plana podrške.
Inkluzivne politike u Srbiji zahtevaju aktivnu ulogu staratelja u promociji jednakih mogućnosti za svu decu.
Preporuke za kvalitetno starateljstvo
Efikasan rad staratelja podrazumeva poznavanje zakonskih okvira, doslednu komunikaciju sa institucijama i kontinuirano usavršavanje.
Preporučuje se sledeće:
- Redovno konsultovanje sa Centrom za socijalni rad.
- Praćenje izmena zakonodavstva.
- Korišćenje stručne pomoći (psiholozi, pravnici, pedagozi).
- Uključivanje u programe podrške starateljima.
- Vođenje uredne evidencije o aktivnostima i odlukama.
Uspostavljanje mreže saradnje sa školama, domovima zdravlja i organizacijama civilnog društva može dodatno unaprediti kvalitet starateljskog rada.
Zaključak
Starateljstvo predstavlja temeljnu formu zaštite dece bez roditeljskog staranja u Srbiji.
Prava i obaveze staratelja jasno su definisani Porodičnim zakonom i podrazumevaju punu odgovornost za dobrobit i razvoj deteta.
Efikasno starateljstvo zahteva pravnu pismenost, institucionalnu saradnju i visoku posvećenost interesima deteta.
Uloga staratelja je višestruka – zaštitna, edukativna i socijalizacijska.
Poštovanje zakonskih propisa, primena inkluzivnih vrednosti i stalna edukacija ključ su stvaranja stabilnog okruženja u kom dete može da raste i razvija se na bezbedan i dostojanstven način.